Tokom poslednjih nedelja cena pšenice i kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad pokazuje trend blagog, ali postojanog pada 📉.
Berzanski promet je smanjen, kupci su oprezni, a proizvođači čekaju bolju ponudu. Iako su vremenski uslovi stabilizovali snabdevanje, tržište i dalje reaguje na kombinaciju viška ponude, troškova transporta i globalnih cena žitarica.
Za domaće proizvođače, ovo znači da je vreme da pažljivo prate tržište i planiraju prodaju – jer razlike od svega par dinara po kilogramu mogu značiti mnogo na velikim količinama.
📊 Aktuelne cene prema NS berzi
Prema poslednjim podacima Produktne berze Novi Sad, najviše su trgovane dve kulture: kukuruz i pšenica.
U nastavku su prikazani prosečni nivoi cena i promene u odnosu na prethodni period.
🌽 Kukuruz – blagi pad cene, promet solidan
U protekloj nedelji, kukuruz je bio dominantna roba u trgovanju. Cena se kretala između 22,50 i 23,50 din/kg bez PDV-a, dok je ponderisana cena iznosila 22,71 din/kg.
To predstavlja pad od -0,18 % u odnosu na prethodnu nedelju.
Iako je pad minimalan, primećuje se da kupci pažljivo odmeravaju količine i čekaju povoljniji trenutak.
📦 Kukuruz sa vlagom do 14% i dobrom hektolitarskom masom i dalje se traži, ali kupci nude niže cene za robu lošijeg kvaliteta.
Prodavci koji imaju uskladišten kukuruz sada su u dilemi — da li prodati odmah ili sačekati eventualni rast?
U poređenju sa letom 2025, kada se cena kretala i do 25,50–26,10 din/kg, vidi se pad od čak 10–12 %.
🌾 Pšenica – promet skroman, kupci oprezni
Trgovanje pšenicom je bilo znatno slabije. U protekloj nedelji zaključena je samo jedna veća transakcija, po ceni od 20,80 din/kg bez PDV-a.
Ponder cena je ostala ista, jer je trgovanje ograničeno i ne postoji dovoljan obim ponude.
Kvalitet robe je i dalje važan faktor – pšenica sa 11,5 do 13 % proteina, niskim procentom vlage i malim primesama, drži cenu nešto iznad proseka.
Međutim, i dalje se oseća pritisak tržišta: više robe nego tražnje.
U poređenju sa avgustom, kada se trgovalo i po 21,90 din/kg, pad je oko 1 dinar po kilogramu, što na velikim količinama pravi ozbiljnu razliku za proizvođače.
⚙️ Glavni razlozi pada cena
Tržište žitarica nikada ne reaguje na samo jedan faktor. Ovaj pad cena rezultat je kombinacije ekonomskih, sezonskih i psiholoških uticaja.
Evo glavnih uzroka koje navode analitičari Produktne berze i stručnjaci sa terena 👇
1. Višak ponude nad tražnjom
Žetva je bila dobra, a silosi puni. U mnogim regionima proizvođači još imaju prošlogodišnje zalihe, pa je ukupna ponuda na tržištu veća od tražnje.
Kupci, s druge strane, odlažu kupovinu očekujući dodatno sniženje cena.
2. Troškovi transporta i logistike
Porast cena goriva i transportnih usluga utiče na ukupne troškove trgovine.
Čak i kada se dogovore oko osnovne cene žita, troškovi prevoza često „pojedu“ razliku, pa se transakcije odlažu. 🚛
3. Pad globalnih cena
Cene žitarica na svetskim berzama (Chicago Board of Trade, Euronext) takođe beleže oscilacije.
Kada globalne cene padnu, domaće tržište sledi taj trend jer izvoznici ne mogu da plasiraju robu po višoj ceni od međunarodne.
4. Kvalitet i skladištenje
Na tržištu ima razlike u kvalitetu — vlagu iznad 14%, niži protein i više primesa kupci kažnjavaju nižim cenama.
Pšenica i kukuruz koji su dobro uskladišteni, sa sertifikatom i analizom, uvek postižu bolju cenu.
5. Psihološki faktor 📉
Trgovci i proizvođači sada više prate trendove i ne žele da „žure“.
Kada tržište krene nizbrdo, svi postaju oprezniji — jedni čekaju da cena poraste, drugi da padne još malo.
Tako se stvara stagnacija, a promet opada.
🌍 Globalni kontekst i uticaj na domaće tržište
Situacija na međunarodnom tržištu žitarica ima direktan uticaj na Srbiju.
U zemljama EU, kao i u Ukrajini i Rusiji, zalihe su iznad proseka, pa su izvozne cene niže.
To znači da naši izvoznici moraju da prilagode ponudu, a time i otkupne cene unutar zemlje.
S druge strane, klimatske promene i sušni periodi u nekim regionima mogu kasnije izazvati novi rast cena – naročito ako dođe do smanjenja prinosa u drugim zemljama izvoznicama.
💬 Šta kažu proizvođači?
Poljoprivrednici iz Vojvodine i Mačve navode da su očekivali stabilizaciju cena posle žetve, ali da ih je ovakav pad iznenadio.
„Cena pšenice ispod 21 dinar nije isplativa ni za one koji imaju svoj kombajn i silos“, kažu neki proizvođači.
Mnogi planiraju da zadrže robu i sačekaju zimu, u nadi da će potražnja porasti kada mlinari i prerađivači budu morali da obnove zalihe.
Kod kukuruza je situacija slična — čeka se izvoz. Ako se otvore veći kanali ka Mađarskoj, Rumuniji i Italiji, cena bi mogla ponovo da poraste.
📈 Šta može doneti naredni period?
Prema analizama Produktne berze i stručnjaka iz sektora agroekonomije, u narednim nedeljama možemo očekivati:
- Blagu stabilizaciju cena kukuruza, jer deo kupaca mora da osveži zalihe;
- Stagnaciju pšenice, jer nema dovoljne potražnje;
- Pojačanu aktivnost izvoznika tokom novembra i decembra;
- Moguće oscilacije cena u zavisnosti od kursa dinara i troškova goriva.
🌤️ Ukratko – trenutni pad ne mora biti dugoročan, ali ukazuje da tržište još traži balans između ponude i potražnje.
📍 Kako pratiti kretanje cena?
Svi koji se bave proizvodnjom, trgovinom ili otkupom treba da redovno prate nedeljne izveštaje Produktne berze Novi Sad (NS COMEX).
Ovi izveštaji sadrže precizne podatke o:
- cenama po kulturama,
- količinama u prometu,
- kvalitetu robe,
- trendovima u odnosu na prethodnu nedelju.
🌾 Zaključna poruka
Tržište žitarica u Srbiji prolazi kroz fazu prilagođavanja.
Iako cena pšenice i kukuruza trenutno beleži pad, iskustvo pokazuje da posle svakog zasićenja tržišta sledi period oporavka.
Za sada — oprez, planiranje i praćenje berze su ključ.
A dok tržište čeka novi zamah, proizvođači znaju staru istinu: u poljoprivredi, strpljenje je najbolji alat 🌱.
