U Srbiji i na Balkanu poljoprivreda je oduvek bila stub porodice i sela. Mnogi od nas odrasli su u dvorištima gde su njive, plastenici, voćnjaci i staje bili deo svakodnevice. Ali danas, kad vidimo kako mladi masovno odlaze u Nemačku, Austriju ili Sloveniju, logično se nameće pitanje: isplati li se baviti se poljoprivredom ili je bolje spakovati kofere i probati sreću u inostranstvu?
Ovo pitanje nije samo ekonomsko, već i emotivno. Zato hajde da ga razložimo — bez šminke i reklame, već realno, kroz argumente za i protiv.
📉 Zašto mnogi misle da se baviti se poljoprivredom danas ne isplati
Prva stvar koju će svako reći jeste: “Nema više zarade kao nekad.” Mnogi stariji pamte kad je pšenica kupovala traktor, a bik školovala dete. Danas, kažu, prodaj bikove — kupiš telefon i platiš račune.
Glavni razlozi zašto se poljoprivreda u Srbiji danas mnogima ne isplati su:
- Nesigurno tržište: Cene skaču, padaju, a ti nemaš ugovoren siguran otkup.
- Skupa proizvodnja: Dizel, đubrivo, seme — sve skače, a država kasni sa subvencijama.
- Vremenske neprilike: Suše, poplave, grad — klimatske promene donose sve veći rizik.
- Niska otkupna cena: Često poljoprivrednik nema snage da se bori protiv otkupljivača i velikih sistema.
- Nedostatak radne snage: Ko će da bere, kopa, ore? Svi bi u grad ili preko granice.
Mnogi mladi vide sve to, gledaju kako roditelji rade od jutra do mraka, i zaključuju: “Bolje za istu muku raditi u Nemačkoj i uzeti 2000 evra nego ovde 300.”
📈 Zašto se ipak baviti se poljoprivredom može isplatiti
Ipak, nisu svi koji su ostali “ludi”. Postoji i druga strana medalje. Oni koji su se prilagodili, modernizovali i naučili da tržišno razmišljaju — zarađuju sasvim dobro.
Evo kako to rade oni koji kažu da se baviti se poljoprivredom isplati:
- Direktna prodaja: Umesto da daju robu nakupcima za sitno, prodaju direktno krajnjem kupcu. Internet, društvene mreže, lokalne pijace — sve to im daje veću zaradu.
- Organska i specijalizovana proizvodnja: Ko proizvodi zdravo, retko ili lokalno autohtono, može dobiti višu cenu.
- Zadrugarstvo i udruživanje: Manji proizvođači se udruže, zajedno prodaju i bolje pregovaraju.
- Dodatna vrednost: Neko ne prodaje samo malinu — već pravi džem. Ne prodaje samo grožđe — već vino. Ne samo mleko — već sir i kajmak.
- Turizam na selu: Mnogi kombinuju poljoprivredu sa seoskim turizmom. Gosti dođu, plate smeštaj, jedu domaće i kupe proizvode.
Drugim rečima — ko se snađe i ko je spreman da uči nove stvari, može od poljoprivrede da živi solidno. Ali više ne može kao nekad: seješ pšenicu — živiš celu godinu. Danas moraš da gledaš gde imaš veću vrednost.
👨🌾 Iskustva pravih ljudi: “Zašto sam ostao na selu”
Mnogi koji su ostali imaju slične razloge. Evo primera:
- Ratar iz Vojvodine: “Radim 50 hektara. Da živim samo od pšenice i kukuruza — ne bih imao ni za dizel. Ali imam i plastenike, malo stoke, sve prodajem direktno restoranima i stalnim mušterijama. Bez direktne prodaje nema zarade.”
- Voćar iz Zapadne Srbije: “Imam 2 hektara maline i hektar borovnice. Godine kad je grad ili suša, ne zaradiš ništa ako nemaš protivgradnu mrežu ili navodnjavanje. To su ulaganja, ali bez toga nemaš sigurnost. Kad je sve pod konac — zaradiš dobro.”
- Mladi par iz Šumadije: “Bavili smo se povrćem. Počeli smo da pravimo ajvar, turšiju i domaće slatko. Sad prodajemo na Instagramu. Sve što uberemo — prodamo po 3-4 puta većoj ceni nego da damo otkupljivaču.”
🚜 A šta kažu oni koji su otišli?
Naravno, ima i onih koji su digli ruke. Neko je godinama radio, gledao kako ga uništava loša cena, suša ili politika i jednostavno spakovao kofere.
Mitar, gastarbajter u Nemačkoj: “Imao sam stado ovaca, radio zemlju, ali kad sam platio gorivo, vet meds i mehanizaciju — nisam imao ni minimalac. Sada radim kao vozač kombija, imam slobodnu nedelju i platu na vreme. Žao mi sela, ali neću da robujem.”
⚖️ Dakle — isplati li se baviti se poljoprivredom ili otići?
Prava istina je — zavisi od tebe. Ako očekuješ da ćeš od pšenice ili kukuruza na maloj parceli da kupiš auto — teško. Ako si spreman da se prilagodiš, da prodaš direktno, da ulažeš u znanje, brend, marketing — poljoprivreda i dalje može da hrani celu porodicu.
Odlazak u inostranstvo je sigurniji, ali i tamo nema para na grani. Gastarbajter mora da radi, da štedi i da trpi. A život u tuđini nije za svakog.
✅ 5 saveta za one koji ipak žele da ostanu i rade zemlju
1️⃣ Nemoj se oslanjati samo na jednu kulturu — kombinuj.
2️⃣ Nauči da prodaješ direktno. Marketing ti je danas najjača alatka.
3️⃣ Ulaganje u navodnjavanje, mreže i mehanizaciju čini razliku između nule i zarade.
4️⃣ Prati tržište — šta donosi više para po kilogramu, a ne šta se uvek radilo.
5️⃣ Udruži se — sam si mali, u grupi ste jači.
📝 Zaključak
Baviti se poljoprivredom danas znači biti poljoprivrednik, ali i trgovac, marketing stručnjak, plan B majstor. Ako to prihvatiš, može da se isplati. Ako ne — možda je pametnije da pakuješ pasoš.
Na kraju dana, samo ti znaš šta ti je važnije: novac, sigurnost ili život na svojoj zemlji.
Za one koji žele da izbegnu česte greške i uspešno razviju svoj posao na selu, preporučujemo da pročitate naš blog: Top 5 grešaka malih poljoprivrednika. Ovaj vodič može biti prava podrška na vašem putu ka uspehu.