Kada se seje paradajz je ključno pitanje za svakog povrtara koji želi da proizvede kvalitetan i rani rod. Rani paradajz donosi veću cenu i mogućnost da zauzmete bolju poziciju na tržištu. Ali setva zahteva dobru pripremu, poznavanje klimatskih uslova i odabir sorti koje se najbolje uklapaju u ranu proizvodnju.
U ovom vodiču daćemo ti sve neophodne informacije – od optimalnih termina setve za plastenike i otvoreno polje, preko pripreme rasada i izbora najboljih sorti, do saveta za zaštitu biljaka i prevenciju bolesti.
Kada se seje paradajz za ranu proizvodnju – osnovne preporuke i saveti
Setva paradajza zavisi od tipa proizvodnje i regiona u kome se nalazite. Bitno je znati da paradajz ne podnosi niske temperature i mraz, pa je precizno određivanje datuma setve presudno.
Kada se seje paradajz u plastenicima za ranu proizvodnju
Za ranu proizvodnju u plastenicima, preporučuje se setva u periodu od sredine januara do kraja februara. U plasteniku je temperatura pod kontrolom, što omogućava da rasad raste bez stresa i da se presađuje ranije nego na otvorenom. Idealna temperatura supstrata za klijanje je između 22 i 25°C.
Dnevna temperatura u plasteniku treba da bude oko 20-25°C, dok noćna ne sme padati ispod 15°C.
Kada se seje paradajz na otvorenom za ranu proizvodnju – preporučeni termini
Za proizvodnju na otvorenom, setva u rasadniku se obavlja od sredine marta do početka aprila, a presađivanje u njivu se vrši od polovine maja, nakon što prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Temperatura zemljišta tada treba biti najmanje 15°C.
Kako se priprema rasad za ranu proizvodnju
Kvalitetan rasad je polazna osnova za dobar prinos. Evo kako da ga pripremiš:
- Izbor supstrata
Koristi kvalitetan, sterilni supstrat, po mogućnosti specijalizovan za rasad povrća. Supstrat treba da bude rastresit, bogat hranljivim materijama i sa dobrom drenažom. - Sejanje
Seti seme na dubinu od 0,5 do 1 cm, u redove sa razmakom od 3 do 5 cm. Nakon setve, nežno zalij i prekrij plastičnom folijom ili providnom folijom za sadnice da bi održao vlažnost i toplinu. - Nicanje
Za uspešno klijanje semena, temperatura supstrata treba da bude oko 25-28°C. Na nižim temperaturama, nicanje može trajati i do dve nedelje.
Kada se seje paradajz – važnost temperature i svetlosti za pravilan rast rasada
Nakon nicanja, temperatura se snizuje na oko 18-20°C tokom dana i 14-16°C noću, što sprečava izduživanje biljaka i obezbeđuje njihovu snagu. Rasad treba izlagati obilnom, ali indirektnom svetlu, po mogućstvu dnevnoj svetlosti do 12 sati dnevno.
Kada se seje paradajz – kalendar setve po regionima Srbije
| Region | Plastenička setva | Otvorena setva (rasad) | Presadnja na njivu |
|---|---|---|---|
| Južna Srbija | 10–25. januar | 15–30. mart | 5–20. maj |
| Centralna Srbija | 20. januar – 10. februar | 20. mart – 5. april | 10–25. maj |
| Severna Srbija | 1–15. februar | 25. mart – 10. april | 15–30. maj |
Koje sorte izabrati kada se seje paradajz za ranu proizvodnju
Odabir pravih sorti je ključ uspeha. Neke sorte se brže razvijaju, bolje podnose uslove plastenika i imaju otpornost na bolesti.
Preporučene sorte:
- Bobcat F1 – rani i rodni hibrid sa otpornim plodovima.
- Runner F1 – sorta pogodna za plastenike i ranu otvorenu proizvodnju.
- Motril F1 – indeterminizovani hibrid za visoke prinose.
- Melisande F1 – pink paradajz sa odličnim ukusom.
- Big Beef – velika plodna sorta za ranu berbu.
- Pink Heart F1 – srcoliki, atraktivni plodovi.
Tehnike pikiranja i kaljenja rasada kada se seje paradajz
Pikiranje je presađivanje biljaka iz gusto zasađenih posuda u veće, sa ciljem razvoja jakog korenovog sistema. Ova faza je kritična i obično se radi kada biljke imaju 2-3 prava lista.
Kaljenje rasada znači postepeno izlaganje spoljnim uslovima kako bi se biljke adaptirale na niže temperature i veću svetlost, smanjujući stres prilikom presađivanja.
Najčešće greške koje treba izbeći kada se seje paradajz
- Preniska temperatura supstrata – produžava vreme nicanja i povećava rizik od bolesti.
- Pregusta setva – biljke se izdužuju i slabije rastu.
- Nedovoljna svetlost – dovodi do bledog i izduženog rasada.
- Prekomerno zalivanje – može izazvati truljenje korena.
- Kasno pikiranje – oslabljuje biljke i smanjuje prinos.
Kako zaštititi mlad paradajz
U ranoj fazi paradajz je podložan bolestima koje mogu umanjiti prinos. Najvažnije bolesti i saveti za zaštitu:
- Plamenjača paradajza – preventivno prskanje i održavanje suve površine lista.
- Trulež ploda kod paradajza – izbegavati preterano zalivanje i gušenje vazduha.
- Virus mozaika paradajza – higijena alata i uklanjanje zaraženih biljaka.
Saveti za povećanje prinosa i kvaliteta
- Redovno pratite temperaturu i vlagu u plasteniku.
- Koristite organske i mineralne prihrane prilagođene fazi rasta.
- Primenjujte redovnu ventilaciju da sprečite vlagu i gljivične bolesti.
- Uklanjajte donje listove nakon presađivanja da se smanji rizik od bolesti.
Odgovori na česta pitanja
Koliko dana treba da prođe od setve do presađivanja?
Obično 45 do 60 dana, zavisno od temperature i sorte.
Kako da znam da je rasad spreman za presađivanje?
Kada biljka ima 5-7 pravih listova i razvijen korenski sistem.
Da li mogu direktno sejati paradajz na njivu?
Za industrijski paradajz moguće je, ali za ranu proizvodnju je neophodan kvalitetan rasad.
Zaključak
Znanje o tome kada se seje paradajz i kako pravilno pripremiti rasad ključ je uspeha u ranoj proizvodnji. Poštujte optimalne termine, održavajte prave uslove za klijanje i rast, birajte odgovarajuće sorte i pratite savete za zaštitu biljaka. Tako ćete moći da ostvarite visok prinos i plasirate proizvod na tržište na vreme.
Za više informacija i izbor semena posetite Poljohit – seme paradajza i iskoristite stručne savete dostupne na sajtu.