Za koga je prirodna zaštita biljaka zapravo najbolja
U poslednjih nekoliko godina sve je više ljudi zainteresovano za metode uzgoja koje ne uključuju jake hemijske preparate. Prirodna zaštita biljaka postala je popularna među hobistima, vlasnicima malih bašti i onima koji žele zdravije plodove bez ostataka pesticida.
Međutim, treba biti realan — u ozbiljnoj, komercijalnoj proizvodnji, gde je ulog veliki i svaki dan kašnjenja znači gubitak prinosa, hemijski preparati su često jedina opcija za brzo i potpuno suzbijanje štetočina. Prirodne metode su više dopunska ili preventivna zaštita, a ne zamena za konvencionalnu hemiju.
Prednosti i mane prirodne zaštite biljaka
Kada pričamo o prirodnoj zaštiti biljaka, važno je sagledati obe strane.
Prednosti:
- Nema opasnih ostataka na plodovima.
- Bezbedna za pčele i korisne insekte (ako se pravilno primeni).
- Ekološki prihvatljiva.
- Može se raditi od kuće, sa jeftinim sastojcima.
Mane:
- Sporije deluje od hemije.
- Nije 100% pouzdana kod jakih zaraza.
- Potrebna je učestala primena.
- Više odgovara manjim površinama i hobi-baštama nego velikim poljima.
Kada prirodna zaštita biljaka ima najviše smisla
Najbolji rezultati prirodne zaštite biljaka postižu se kada:
- Imate manju baštu ili plastenik.
- Radite preventivno, pre nego što se štetočine rašire.
- Želite da izbegnete hemiju iz ličnih razloga.
- Kombinujete je sa drugim metodama (mehaničko uklanjanje, biološka kontrola).
Kod ozbiljne poljoprivrede, sa hektarima pod usevom, prirodne metode same po sebi retko mogu da garantuju ekonomski isplativ prinos.
Prirodna zaštita biljaka: 20 dokazanih recepata
1. Čaj od koprive
Kopriva je klasik u prirodnoj zaštiti biljaka. Sadrži minerale koji jačaju biljke i deluje blago protiv lisnih vaši.
Priprema: Kilogram sveže koprive preliti sa 10 litara vode, ostaviti 24 sata, procediti i prskati.
2. Sumporno-vapneni bućkurš
Koristi se u organskoj proizvodnji za suzbijanje grinja i pepelnice. Efikasan je, ali ima jak miris.
3. Sapunica
Jednostavno rešenje protiv lisnih vaši. Prirodna zaštita biljaka pomoću sapunice deluje tako što sapun razbija zaštitni sloj insekata i oni uginu.
Priprema: 30 g kućnog sapuna u 1 litru vode.
4. Ekstrakt od belog luka
Miris i sumporna jedinjenja iz belog luka odbijaju mnoge insekte.
5. Čaj od pelina
Odličan protiv gusenica i mrava. Gorki sastojci pelina zbunjuju i odbijaju štetočine.
6. Drveni pepeo
Posipanje oko biljaka sprečava puževe i neke insekte da priđu.
7. Ocat razblažen vodom
Koristi se u prirodnoj zaštiti biljaka protiv mrava i za čišćenje algi sa staklenika.
8. Soda bikarbona
Efikasna kod pepelnice i drugih gljivičnih bolesti kada se koristi preventivno.
9. Ekstrakt od čili paprike
Jak miris i kapsaicin odbijaju mnoge štetočine.
10. Maslinovo ulje i sapun
Kombinacija ulja i sapuna uguši meke insekte poput vaši i grinja.
11. Kafa (talog)
Talog kafe se može koristiti za odbijanje puževa i mrava.
12. Cimet u prahu
Dobar za sprečavanje rasta gljivica u zemljištu oko mladih biljaka.
13. Uvarak od luka
Sumporna jedinjenja u luku deluju protiv lisnih vaši i grinja.
14. Sirutka
Prirodna zaštita biljaka protiv gljivičnih oboljenja poput pepelnice.
15. Gorka so (magnezijum-sulfat)
Koristi se za jačanje biljaka i listova.
16. Voda sa deterdžentom za sudove
Brzo rešenje protiv mekih insekata (ne koristiti previše često).
17. Neem ulje
Prirodni insekticid koji deluje na širok spektar štetočina.
18. Uvarak od rajčinih listova
Sadrži alkaloide koji odbijaju insekte.
19. Mliječni sprej
Pomaže kod plamenjače u ranim fazama.
20. Alkoholni sprej
Razblaženi alkohol (etanol) deluje protiv mekih insekata.
Kombinovanje prirodne zaštite biljaka sa drugim merama
Najbolje rezultate daje kombinacija prirodne zaštite biljaka sa:
-
Mehaničkim uklanjanjem štetočina.
-
Sadnjom biljaka koje odbijaju insekte (npr. neven, lavanda).
-
Dobrom rotacijom kultura.
-
Zdravom ishranom biljaka.
Iskreno o hemiji i prirodnoj zaštiti biljaka
Iako postoji romantična ideja o potpuno “prirodnom” uzgoju, realnost poljoprivrede je da hemija ostaje nezamenjiva kod masovne proizvodnje i velikih pritisaka bolesti ili štetočina.
Prirodna zaštita biljaka je fantastična za hobiste, baštovane i one koji žele sigurnost da je njihova hrana potpuno bez pesticida. Ali, ako govorimo o nekoliko hektara paradajza ili krompira, hemija je često jedini način da se spreči potpuni gubitak roda.
Najbolja strategija za većinu proizvođača je kombinovani pristup — prirodna sredstva za prevenciju i blaže slučajeve, a hemija kada situacija preti ozbiljnim štetama.
Zaključak
Prirodna zaštita biljaka ima svoje mesto — u malim baštama, organskim plastenicima i kao preventivna mera. Za profesionalne proizvođače, hemija i dalje ostaje glavni oslonac kada se traže sigurnost i brzina delovanja.
Kombinovanjem ova dva pristupa može se dobiti i bezbedna i ekonomski isplativa proizvodnja.
