Puževi su česti posetioci naših bašta, a njihova proždrljivost često nanosi značajnu štetu povrću. Bilo da se radi o puževima sa kućicom ili golaćima, oni mogu uništiti mlade sadnice, lišće i plodove. Zaštita povrća od puževa postaje ključna za očuvanje prinosa. Dobra vest je da postoje efikasne i često ekološke metode za rešavanje ovog problema.
U nastavku teksta saznaćete koje su najčešće vrste puževa štetočina, kako ih prepoznati, kao i praktične savete za njihovo sakupljanje, uklanjanje i prevenciju.
Prepoznajte neprijatelja
Puževi sa kućicom
Puževi sa kućicom su često manje destruktivni od golaća, ali i dalje mogu napraviti štetu. Najčešći predstavnik je baštenski puž (Cornu aspersum), koji se lako prepoznaje po spiralnoj, braon-šarenoj kućici. Hrani se različitim biljkama – povrćem, voćem i ukrasnim vrstama.
Ostale vrste sa kućicom koje se sreću u baštama uključuju:
- Vinogradarski puž (Helix pomatia)
- Šumski puž (Cepaea nemoralis)
- Vrtni šareni puž (Cepaea hortensis)
- Sivi puž (Monacha cartusiana)
Puževi golaći
Puževi golaći predstavljaju veći problem jer su proždrljiviji, kreću se brže i teže se otkrivaju. Neke od najčešćih vrsta su:
- Španski golać (Arion vulgaris) – invazivna vrsta sa velikim apetitom i brzim razmnožavanjem.
- Sivi poljski puž (Deroceras reticulatum) – verovatno najštetniji, aktivan noću i po vlažnom vremenu.
- Baštenski puž golać (Arion hortensis) – manji, taman puž, prisutan u vlažnim uslovima.
- Veliki crveni puž golać (Arion rufus) – manje štetan, ali lako prepoznatljiv po crvenkastoj boji.
- Leopard puž golać (Limax maximus) – karakterističan po tamnim mrljama, hrani se i algama i gljivama.
Ovi puževi se danju kriju ispod kamenja, dasaka ili u zemlji, a aktivni su uveče i po vlažnom vremenu.
Pogledajte video: Suzbijanje puževa u povrću
📺 Video o suzbijanju puževa u povrću – kliknite ovde
Efikasne metode zaštite povrća od puževa
Ručno sakupljanje i zamke
Najefikasniji način zaštite povrća od puževa u manjim baštama je redovno ručno sakupljanje. To je ekološka metoda, bez upotrebe hemikalija, sigurna za kućne ljubimce i decu.
Najbolje vreme za sakupljanje je ujutru, uveče ili posle kiše. Ubacite puževe u kantu sa slanom vodom ili sapunicom. Efikasne su i pivske zamke: plitka posuda ukopana u zemlju, napunjena pivom, privući će puževe koji će se utopiti. Redovno praznite i dopunjujte zamke.
Kore od grejpfruta i lubenice mogu poslužiti kao zamke. Eksperimentišite sa raznim vrstama mamaca kako biste povećali uspeh.
Smanjite skloništa i vlažnost
Puževi vole vlažna, tamna mesta. Uklonite korov, lišće, kamenje, drva i ostale zaklone. Redovno kosite travu i održavajte staze čistim. Na taj način smanjujete mesta gde puževi mogu da se sakriju tokom dana.
Pametno malčiranje i fizičke barijere
Malčiranje je korisno, ali koristite materijale koji se brzo suše – slama, borove iglice ili ljuske od jaja, koje ujedno deluju i kao fizička prepreka. Izbegavajte debeli sloj vlažnog malča.
Možete postaviti fizičke barijere – plastične ili metalne ogradice savijene na vrhu ka spolja. Ove prepreke efikasno sprečavaju puževe da se popnu do biljaka.
Zaključak: Kontinuirana zaštita donosi rezultate
Zaštita povrća od puževa zahteva kontinuitet, ali uz kombinaciju metoda – sakupljanje, zamke, uklanjanje skloništa i fizičke barijere – vaša bašta može ostati sigurna. Izbegavanje hemikalija čini vašu proizvodnju zdravijom, a rezultati će se videti u kvalitetu i količini plodova.