Uzgoj pšenice zahteva mnogo više od izbora dobre sorte i pravovremene setve. Konačan prinos i kvalitet zrna zavise od niza odluka koje proizvođač donosi tokom cele sezone – od pripreme zemljišta i izbora semena, preko ishrane i zaštite, pa sve do trenutka žetve.
Pšenica je kultura koju gotovo svaki proizvođač dobro poznaje, ali upravo zato se ponekad potceni koliko sitnih odluka tokom godine utiče na konačan rezultat.
Dobar prinos ne pravi samo kvalitetna sorta. Ne pravi ga ni jedno jače đubrenje, niti jedan dobro odabran fungicid. Najbolji rezultat obično dolazi kada se pravilno uklope zemljište, sorta, rok setve, gustina useva, ishrana, zaštita i vremenski uslovi tokom vegetacije.
Zbog toga uzgoj pšenice treba posmatrati kao celinu. Greška napravljena u setvi kasnije se teško u potpunosti ispravlja, baš kao što dobra prihrana ne može rešiti problem lošeg sklopa ili neodgovarajuće pripreme zemljišta.
U nastavku prolazimo kroz najvažnije faze proizvodnje i stvari na koje vredi obratiti pažnju ako želite stabilniji prinos i kvalitetnije zrno.
Dobra proizvodnja počinje pre setve
Pre nego što se izabere sorta i pripremi sejačica, treba pogledati samu parcelu.
Pšenica najbolje rezultate daje na plodnim i dobro strukturiranim zemljištima koja mogu da zadrže dovoljno vlage, ali se ne zabaruju. Ipak, uspešna proizvodnja moguća je i na drugim tipovima zemljišta ako se obrada i ishrana prilagode konkretnim uslovima.
Jedna od stvari koja se često zanemaruje jeste plodored.
Pšenica posejana posle dobre pretkulture uglavnom ima bolju početnu poziciju nego kada se više sezona ponavlja na istoj parceli. Dobar plodored može pomoći u smanjenju pritiska pojedinih bolesti, korova i štetočina, ali i olakšati očuvanje strukture zemljišta.
Obrada zemljišta treba da napravi ujednačen setveni sloj. Nije cilj da zemlja bude pretvorena u prašinu, već da seme može da se položi na odgovarajuću dubinu i ostvari dobar kontakt sa zemljištem.
Previše gruba priprema može dovesti do neujednačenog nicanja, dok preterano usitnjena površina nakon jače kiše može napraviti pokoricu.
Dobro pripremljena parcela olakšava nicanje i razvoj biljaka, pa uzgoj pšenice od samog početka ima bolju osnovu za ravnomeran i zdrav usev.
Koju sortu pšenice izabrati?
Izbor sorte je jedna od odluka kojoj proizvođači s razlogom posvećuju dosta pažnje.
Ipak, nije dobro birati sortu samo na osnovu najvećeg prinosa ostvarenog u jednom ogledu ili jednoj dobroj godini.
Različite sorte pšenice mogu se razlikovati po dužini vegetacije, otpornosti na poleganje, reakciji na sušu, bolestima, kvalitetu zrna i sposobnosti da iskoriste intenzivniju tehnologiju proizvodnje.
Kod uzgoja pšenice izbor sorte treba povezati sa zemljištem, klimom, očekivanim nivoom agrotehnike i ciljem proizvodnje, a ne samo sa maksimalnim prinosom iz ogleda.
Sorta koja odlično daje na jednoj parceli ne mora automatski biti najbolji izbor na drugoj.
Pri izboru vredi razmisliti o tome:
- kakvo je zemljište na parceli,
- koliko često se javlja nedostatak vlage,
- kakav nivo agrotehnike možete da primenite,
- koliko je važan kvalitet zrna,
- kakvo je ponašanje sorte prema bolestima i poleganju,
- kada sorta sazreva.
Ako se pšenica proizvodi na većoj površini, često ima smisla rasporediti proizvodnju na više sorti različite dužine vegetacije.
Tako se ne oslanjate na samo jednu genetiku, a rizik od visokih temperatura, suše ili kiše pred žetvu može se donekle rasporediti.
Setva pšenice – dobar sklop se pravi na početku
Rok setve može značajno uticati na to kako će usev ući u zimu i kako će nastaviti razvoj u proleće.
U velikom delu Srbije ozima pšenica se najčešće seje tokom oktobra, ali tačan trenutak zavisi od regiona, sorte, stanja zemljišta i vremenskih uslova.
Zato kalendar ne treba pratiti potpuno slepo.
Previše rana setva može dovesti do prebujnog useva pre zime, dok kasna setva često znači sporiji razvoj i slabije bokorenje.
Važna je i količina semena.
Kod setve pšenice normu ne treba određivati samo po navici. Klijavost semena, masa 1.000 zrna, rok setve, pripremljenost zemljišta i željeni broj biljaka po kvadratnom metru treba da utiču na konačnu količinu semena.
Ako se seje kasnije, norma setve se često prilagođava jer biljke imaju manje vremena za bokorenje pre zime.
Dubina setve takođe treba da bude što ujednačenija.
Previše duboko položeno seme sporije izbija na površinu i troši više energije, dok veoma plitka setva može biti problem ako u površinskom sloju nema dovoljno vlage.
Kod uzgoja pšenice dobar sklop se praktično pravi već u trenutku setve. Kasnije se može mnogo toga popraviti, ali neujednačen usev teško postaje potpuno ravnomeran.
Ishrana pšenice ne treba da se radi po navici
Đubrenje je jedna od stavki u proizvodnji na koju se troši dosta novca, pa upravo zato nema mnogo smisla raditi ga naslepo.
Dve parcele koje se nalaze jedna pored druge mogu imati različit sadržaj hraniva, organsku materiju i pH vrednost.
Zbog toga je analiza zemljišta jedan od boljih načina da se đubrenje prilagodi stvarnom stanju parcele.
Fosfor i kalijum imaju veliki značaj za razvoj korena i biljke, dok je azot posebno važan tokom intenzivnog prolećnog porasta.
Ali više azota ne znači automatski i veći prinos.
Kod đubrenja pšenice preterivanje sa azotom može povećati bujnost useva, rizik od poleganja i pritisak pojedinih bolesti.
Sa druge strane, nedostatak azota može ograničiti broj klasova, razvoj biljke i kasnije nalivanje zrna.
Zbog toga prihranu treba prilagoditi stanju useva i potencijalu parcele.
U praksi se azotna prihrana često deli na više delova, kako bi biljke dobijale hranivo onda kada mogu najbolje da ga iskoriste.
Posebno je važno da se ne posmatra samo količina đubriva, već i stanje useva u trenutku prihrane.
Proleće pokazuje kako je usev prezimeo
Kada vegetacija ponovo krene, vredi obići parcelu pre donošenja odluke o prvoj prihrani ili zaštiti.
Nije svaki usev isti.
Negde će biti dobro izbokoren i gust, dok će na drugoj parceli biljke biti ređe ili slabije razvijene.
Zato prolećne odluke treba donositi prema stanju na njivi, a ne samo prema datumu.
Treba pogledati gustinu useva, kondiciju biljaka, prisustvo korova i eventualne simptome bolesti.
Upravo tada se vidi koliko je dosadašnji uzgoj pšenice dobro vođen i šta je potrebno korigovati u nastavku sezone.
Korovi mogu uzeti deo prinosa pre nego što ih ozbiljno primetimo
Korovi pšenici uzimaju vodu, svetlost, prostor i hraniva.
Problem je posebno izražen kada se razviju rano i u velikom broju.
Palamida, divlji ovas, mišjakinja i druge vrste mogu zahtevati različit pristup, zbog čega izbor herbicida treba zasnivati na tome koji korovi zaista postoje na parceli.
Nema mnogo smisla svake godine koristiti isti preparat po navici ako se korovska flora promenila.
Pre tretmana treba pregledati parcelu i utvrditi dominantne vrste.
Kod svake primene sredstava za zaštitu bilja potrebno je pratiti registrovanu namenu preparata, preporučenu dozu, fazu razvoja useva i korova, kao i vremenske uslove u trenutku tretiranja.
Zaštita pšenice od bolesti
Bolesti mogu napraviti ozbiljan problem kada zahvate veliki deo lisne mase upravo u periodu kada biljka treba da hrani klas.
Pepelnica, rđe, septorije i druge bolesti ne pojavljuju se svake godine istim intenzitetom.
Njihov razvoj zavisi od sorte, vremenskih prilika, gustine useva, plodoreda i intenziteta đubrenja.
Zbog toga dobra zaštita pšenice ne znači automatsko prskanje po unapred određenom datumu.
Mnogo bolji pristup je redovno obilaziti njivu i pratiti kako se usev razvija.
Posebno treba sačuvati gornje listove biljke, naročito zastavičar, jer zdrava lisna masa ima veliki značaj tokom nalivanja zrna.
Kod uzgoja pšenice zaštita od bolesti najbolje funkcioniše kada se kombinuju izbor odgovarajuće sorte, dobar plodored, pravilna gustina useva i pravovremeni tretmani kada su zaista potrebni.
Treba imati u vidu da fungicid nije jedini način zaštite. Mnoge probleme je lakše smanjiti pravilnom agrotehnikom nego naknadno pokušavati da se poprave.
Poleganje može pokvariti veoma dobar usev
Pšenica može izgledati odlično sve do završnih faza vegetacije, a zatim jaka kiša ili vetar mogu dovesti do poleganja.
Najveći rizik postoji kod veoma gustih i bujnih useva, naročito kada su biljke obilno hranjene azotom.
Polegao usev teže se žanje, gubici mogu biti veći, a kvalitet zrna može opasti ako se žetva oduži.
Zato visok i izrazito taman usev nije uvek znak da je sve urađeno idealno.
Pravilna norma setve, dobro izbalansirana ishrana i izbor odgovarajuće sorte mogu značajno smanjiti rizik od poleganja.
Vreme i voda i dalje imaju poslednju reč
Bez obzira koliko dobro planiramo uzgoj pšenice, vremenske prilike imaju ogroman uticaj na konačan rezultat.
Nedostatak vlage u važnim fazama razvoja može smanjiti broj i masu zrna.
Sa druge strane, dugi vlažni periodi mogu povećati pritisak bolesti i otežati zaštitu useva.
Posebno je važan period nalivanja zrna.
Ako tada nastupe visoke temperature i nedostatak vlage, vegetacija se može ubrzati, a zrno ostati sitnije i lakše.
Zbog toga je važno da biljka do te faze stigne sa zdravim korenom, dobrom lisnom masom i pravilnom ishranom.
Na vreme ne možemo mnogo da utičemo, ali možemo da usevu damo bolje uslove da stres dočeka u dobroj kondiciji.
Kada je pravo vreme za žetvu?
Kada pšenica dostigne odgovarajuću zrelost, žetvu ne treba nepotrebno odlagati.
Kiša pred žetvu može uticati na kvalitet zrna, hektolitarsku masu i samu organizaciju rada.
Ali nije važan samo trenutak ulaska kombajna u parcelu.
Kombajn treba pravilno podesiti kako bi gubici bili što manji, a zrno što manje oštećeno.
Na nekoliko hektara mala razlika možda neće delovati dramatično, ali na većim površinama svaki procenat gubitka postaje značajna količina robe.
Posle žetve zrno treba pravilno očistiti i skladištiti u uslovima koji smanjuju rizik od pojave vlage, plesni i skladišnih štetočina.
Dobra proizvodnja ne završava se u trenutku kada kombajn izađe iz njive.
Kako povećati prinos pšenice?
Verovatno najčešće pitanje je šta uraditi da bi prinos pšenice bio veći.
Problem je što ne postoji jedan potez koji može da zameni sve ostalo.
Retko će samo promena sorte ili povećanje količine đubriva napraviti veliku razliku ako ostali delovi proizvodnje nisu dobro urađeni.
Najčešće se bolji rezultat dobija kada se popravi nekoliko stvari istovremeno:
- kvalitet i priprema zemljišta,
- izbor sorte,
- kvalitet semena,
- rok i gustina setve,
- ishrana biljaka,
- kontrola korova,
- zaštita od bolesti,
- pravovremena žetva.
Kod uzgoja pšenice mnogo je korisnije rezultate posmatrati kroz više sezona nego donositi velike odluke na osnovu jedne godine.
Jedna odlična godina može dati pogrešan utisak da određena sorta ili tehnologija uvek funkcioniše isto.
Isto tako, jedna izrazito sušna ili kišna sezona nije dovoljan razlog da se odmah promeni kompletan sistem proizvodnje.
Beleške sa sopstvene njive vrede više nego što mislimo
Jedna veoma korisna navika je vođenje evidencije po parcelama.
Ne mora to da bude komplikovana tabela sa desetinama podataka.
Dovoljno je zapisati:
- koja sorta je posejana,
- datum setve,
- količinu semena,
- osnovno đubrenje,
- prihranu,
- tretmane zaštite,
- datum žetve,
- prinos,
- kvalitet zrna.
Posle nekoliko godina takve beleške postaju veoma vredne.
Tada više ne zavisite samo od toga šta se priča ili šta je neka sorta dala na drugoj lokaciji.
Možete da vidite šta se najbolje pokazalo upravo na vašim parcelama i mnogo lakše planirate sledeću sezonu.
Najčešće greške u uzgoju pšenice
Jedna od čestih grešaka je pokušaj da se svaka godina odradi po istom receptu.
Poljoprivreda jednostavno ne funkcioniše tako.
Jedne godine jesen je suva, druge previše vlažna. Nekada pšenica odlično prezimi, a nekada se usev u proleće oporavlja sporije.
Zbog toga tehnologiju treba prilagođavati stanju useva.
Druga greška je izbor sorte samo prema najvećem deklarisanom ili oglednom prinosu.
Visok potencijal prinosa jeste važan, ali je mnogo važnije kako se sorta ponaša u realnim uslovima proizvodnje.
Treća greška je prekasno reagovanje.
Korov koji je već prerastao odgovarajuću fazu, bolest koja se proširila na veći deo useva ili ozbiljan nedostatak hraniva mnogo se teže rešavaju nego problem koji je primećen na vreme.
Redovan obilazak njive zato često vredi više od bilo kog univerzalnog recepta.
Šta na kraju pravi razliku u proizvodnji pšenice?
Dobar uzgoj pšenice ne zavisi od jednog tretmana, jedne sorte ili jedne odluke.
Najveću razliku pravi to koliko su sve faze proizvodnje dobro povezane – od pripreme zemljišta i izbora sorte, preko setve i ishrane, pa sve do zaštite i žetve.
Najbolje rezultate obično daju proizvođači koji prate svoje parcele, prilagođavaju tehnologiju uslovima u sezoni i ne rade sve po istom obrascu iz godine u godinu.
Kvalitetno seme i dobra genetika jesu važni, ali rezultat na kraju zavisi od toga koliko su biljke tokom cele vegetacije imale uslove da iskoriste svoj potencijal.
Kada se odgovarajuća sorta, dobar rok setve, pravilna ishrana i pravovremena zaštita uklope sa uslovima na parceli i vremenskim prilikama, tada pšenica ima najbolju šansu da donese i dobar prinos i kvalitetno zrno.
