Kada se sadi paradajz zavisi pre svega od toga da li proizvodnju planirate u plasteniku ili na otvorenom. Datum u kalendaru jeste važan, ali još su važniji temperatura zemljišta, noćne temperature i kvalitet rasada koji treba da presadite.
Paradajz voli toplotu i ne podnosi mraz. Upravo zato prerana sadnja često ne donese prednost koju proizvođač očekuje. Rasad posađen u hladnu zemlju može da zastane sa rastom, koren se sporije razvija, a biljka mnogo teže podnosi stres.
Sa druge strane, ni predugo čekanje nije idealno. Ako rasad preraste u saksiji ili kontejneru, teže se prima nakon rasađivanja i može izgubiti deo početnog potencijala.
Zato odgovor na pitanje kada se sadi paradajz nije samo jedan datum. Potrebno je uklopiti vremenske uslove, mesto proizvodnje i stanje samog rasada.
Kada se sadi paradajz u plasteniku?
U plasteniku paradajz može da se sadi znatno ranije nego na otvorenom, ali mnogo zavisi od toga da li se objekat greje.
Kod grejanih plastenika proizvođač ima znatno veću kontrolu nad temperaturom, pa sadnja može krenuti veoma rano.
Kod neogrevanih plastenika situacija je drugačija. Spoljašnja temperatura i dalje dosta utiče na temperaturu vazduha i zemljišta u objektu, naročito tokom hladnih noći.
U praksi se rana sadnja paradajza u plasteniku često planira tokom marta i aprila, ali je bolje pogledati termometar nego kalendar.
Ako su noći hladne, a zemljište još nije dovoljno zagrejano, nekoliko dana čekanja može napraviti više koristi nego forsiranje rane sadnje.
Paradajz se mnogo bolje prima kada koren dospe u zagrejano zemljište i kada nakon rasađivanja ne prolazi kroz nagle temperaturne šokove.
Kada se sadi paradajz na otvorenom?
Kod proizvodnje na otvorenom najvažnije je da prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.
U velikom delu Srbije sadnja paradajza na otvorenom najčešće dolazi na red tokom kraja aprila i maja, ali termin nije isti u svim krajevima.
U toplijim područjima sadnja može početi ranije, dok se u hladnijim područjima i na višim nadmorskim visinama često čeka duže.
Zato nije dobro posmatrati samo datum.
Ako se tokom nekoliko noći očekuju temperature blizu nule, sa sadnjom je bolje sačekati.
Paradajz može preživeti hladnije vreme bez mraza, ali to ne znači da će se dobro razvijati. Kada se mlada biljka duže vreme nalazi na niskim temperaturama, njen rast se usporava i početak proizvodnje može biti slabiji nego kod nešto kasnije posađenog, ali zdravog rasada.
Temperatura zemljišta je važnija nego što izgleda
Jedna od stvari koju proizvođači ponekad zanemare jeste temperatura samog zemljišta.
Za dobar početak proizvodnje poželjno je da zemlja u zoni korena bude zagrejana približno na 15°C ili više.
Ako je zemljište hladno, koren sporije usvaja vodu i hraniva.
Biljka tada može izgledati kao da joj nedostaje prihrana, iako pravi problem zapravo nije nedostatak hraniva već hladno zemljište i usporen koren.
Zato, kada razmišljate kada se sadi paradajz, proverite uslove na parceli ili u plasteniku, a ne samo dnevnu temperaturu vazduha.
Sunčan dan može zagrejati vazduh veoma brzo, dok zemljište i dalje ostane hladno.
Kako izgleda rasad spreman za sadnju?
Dobar termin neće mnogo značiti ako je rasad slab.
Rasad spreman za rasađivanje treba da bude čvrst, zdrav i dobro razvijen. Biljka ne treba da bude previše izdužena, sa tankim stablom i velikim razmakom između listova.
Dobro razvijen rasad obično ima nekoliko pravih listova, snažno stablo i dobro formiran korenov sistem koji drži supstrat, ali nije potpuno zagušio kontejner.
Boja listova treba da bude zdrava i ujednačena.
Ako je rasad dugo stajao u maloj saksiji, počeo da žuti ili se veoma izdužio zbog nedostatka svetlosti, njegovo primanje nakon sadnje može biti sporije.
Kod sadnje paradajza kvalitet rasada često je jednako važan kao i sam datum rasađivanja.
Ne iznosite rasad iz toplog prostora pravo na njivu
Rasad proizveden u toplom plasteniku ili zatvorenom prostoru ne treba odjednom izneti napolje i ostaviti na parceli.
Pre rasađivanja korisno je obaviti kaljenje.
To znači da se biljke nekoliko dana postepeno privikavaju na niže temperature, direktnije sunce i strujanje vazduha.
Prvih dana mogu se iznositi na kraći period, a zatim se vreme provedeno napolju postepeno povećava.
Ovaj postupak smanjuje stres nakon rasađivanja.
Posebno je važan kod rane proizvodnje, kada razlika između uslova u prostoru gde je rasad odgajan i uslova napolju može biti velika.
Kako pravilno posaditi paradajz?
Pre sadnje rasad treba dobro zaliti kako bi se biljke lakše izvadile iz kontejnera bez oštećivanja korena.
Zemljište treba da bude pripremljeno, rastresito i dovoljno vlažno, ali ne raskvašeno.
Rasad se najčešće sadi nešto dublje nego što je rastao u kontejneru. Paradajz ima sposobnost da razvija dodatne korenove iz dela stabla koji dospe u zemlju.
Kod izduženog rasada ovo može biti korisno, ali biljku ne treba nepotrebno savijati ili oštećivati.
Nakon sadnje zemlju oko korena treba lagano pritisnuti i biljku zaliti.
Cilj je da između korena i zemlje ne ostanu veliki vazdušni džepovi.
Koliki razmak ostaviti između biljaka?
Ne postoji jedan razmak koji odgovara svakom paradajzu.
Razmak zavisi od sorte ili hibrida, načina porasta, broja stabala na kojima se biljka vodi i sistema proizvodnje.
Bujni indeterminantni hibridi u plasteniku zahtevaju drugačiji raspored od nižih paradajza namenjenih proizvodnji na otvorenom.
Najveća greška je pregusta sadnja.
Na prvi pogled može izgledati da će više biljaka automatski dati više paradajza, ali previše gust sklop može napraviti problem sa svetlom, ventilacijom i zaštitom.
Listovi se sporije suše, vlaga ostaje duže između biljaka, a bolesti se lakše šire.
Zbog toga je kod sadnje bolje pratiti preporuku za konkretan hibrid nego pokušavati da što više biljaka stane na istu površinu.
Koji paradajz izabrati za sadnju?
Pored pitanja kada se sadi paradajz, podjednako je važno šta ćete posaditi.
Na tržištu postoji veliki broj hibrida, pa izbor treba prilagoditi načinu proizvodnje, tržištu i osobinama koje od paradajza očekujete.
Ako planirate novu sezonu, nekoliko hibrida možete uporediti prema deklarisanim karakteristikama proizvođača.
Bobcat F1
Jedna od opcija koju možete razmotriti je Bobcat F1.
Pre izbora treba proveriti njegove karakteristike, preporučeni način proizvodnje i proceniti da li odgovara uslovima na vašem gazdinstvu.
Detalje i dostupna pakovanja možete pogledati ovde:
Runner F1
U izbor se može uključiti i Runner F1.
Kod novih hibrida korisno je uporediti karakteristike biljke i ploda sa načinom proizvodnje koji planirate, umesto da izbor zasnivate samo na fotografiji ili iskustvu drugog proizvođača.
Više informacija:
Motril F1
Motril F1 je još jedan hibrid koji se može uzeti u obzir prilikom planiranja proizvodnje.
Posebno kod plasteničke proizvodnje treba proveriti način porasta biljke, preporučenu gustinu sklopa i ostale osobine hibrida pre nego što odredite broj biljaka.
Detalje možete pogledati na stranici:
Melisande F1
Ako želite da uporedite različite tipove paradajza, u izbor možete uključiti i Melisande F1.
Pre kupovine semena pogledajte deklarisane osobine hibrida i uporedite ih sa zahtevima tržišta kojem planirate da prodajete paradajz.
Više informacija:
Big Beef
Big Beef je još jedna opcija koju proizvođači mogu razmotriti prilikom planiranja sadnje.
Kod paradajza sa krupnijim plodovima posebno je važno dobro organizovati ishranu, navodnjavanje i vođenje biljaka tokom proizvodnje.
Informacije o proizvodu:
Pink Gusto F1
Ukoliko želite pink paradajz, u poređenje možete uključiti i Pink Gusto F1.
Pink hibridi imaju svoje mesto na tržištu, ali i ovde izbor treba zasnivati na karakteristikama konkretnog hibrida, načinu proizvodnje i zahtevima kupaca.
Pogledajte:
Ako želite da uporedite više opcija na jednom mestu, pogledajte kompletnu ponudu semena paradajza.
Sadnja paradajza u plasteniku traži malo drugačiji pristup
U plasteniku se sezona može započeti ranije, ali je zato mnogo važnije upravljanje temperaturom i vlagom.
Tokom sunčanog dana temperatura može veoma brzo porasti, čak i kada je napolju još relativno sveže.
Zbog toga je provetravanje važno od samog početka.
Prevelika vlažnost vazduha, naročito kada se kombinuje sa kondenzacijom na listovima, može povećati rizik od pojave bolesti.
Kod rane sadnje posebno treba pratiti noćne temperature.
Ako se očekuje hladna noć, dodatni sloj agrotekstila unutar plastenika može pomoći da se mlade biljke zaštite od naglog pada temperature.
Kada se sadi paradajz za ranu proizvodnju?
Ako je cilj rana berba, mnogi proizvođači žele da rasad posade što pre.
Međutim, ranija sadnja ima smisla samo ako možete da obezbedite odgovarajuće uslove.
Ako hladno zemljište i niske noćne temperature zaustave razvoj biljke na dve ili tri nedelje, prednost rane sadnje može brzo da nestane.
Zato kada se sadi paradajz za ranu proizvodnju treba odrediti prema opremi koju imate.
Grejani plastenik omogućava sasvim drugačiji termin od jednostavnog tunela bez grejanja.
Proizvođač koji može da održava temperaturu i zaštiti biljke tokom hladnih noći može ući u proizvodnju ranije. Kod neogrevanog objekta često je sigurnije sačekati stabilnije vreme.
Najčešća greška je žurba
Prvi topli dani u proleće lako mogu da prevare.
Tokom dana temperatura može biti 20°C, a samo nekoliko noći kasnije pasti veoma nisko.
Zbog toga paradajz ne treba saditi samo zato što je nekoliko dana bilo sunčano.
Pogledajte prognozu, proverite temperaturu zemljišta i procenite stanje rasada.
Ako postoje dobri uslovi, sadite.
Ako se očekuje jak pad temperature, nekoliko dana čekanja neće napraviti problem. Mnogo je lakše sačekati odgovarajući trenutak nego pokušavati da oporavite biljke koje su pretrpele hladni stres.
Šta raditi odmah nakon sadnje?
Prvih nekoliko dana posle rasađivanja biljka se prilagođava novim uslovima.
U tom periodu koren treba da nastavi razvoj u okolnom zemljištu.
Zemlju treba održavati dovoljno vlažnom, ali ne stalno natopljenom.
Previše vode može napraviti jednako veliki problem kao i nedostatak vode.
Kada biljke krenu sa aktivnim rastom, navodnjavanje i ishrana se postepeno prilagođavaju njihovom razvoju.
Kod plasteničke proizvodnje u ovoj fazi već treba razmišljati i o vezivanju biljaka i načinu na koji će se voditi tokom sezone.
Kako prepoznati da se paradajz dobro primio?
Biljka koja se dobro primila relativno brzo nastavlja sa formiranjem novih listova.
Listovi imaju zdrav izgled, stablo ostaje čvrsto, a biljka počinje aktivno da raste.
Malo usporavanje odmah nakon rasađivanja nije neobično.
Problem je kada biljka danima vene, listovi menjaju boju ili nema nikakvog novog porasta.
Tada treba proveriti vlažnost zemljišta, temperaturu, stanje korena i da li postoje simptomi bolesti ili oštećenja.
Česta pitanja o sadnji paradajza
Kada se sadi paradajz na otvorenom?
U većem delu Srbije paradajz se na otvorenom sadi nakon što prođe opasnost od kasnih mrazeva, najčešće krajem aprila i tokom maja. Tačan termin zavisi od regiona i vremenskih uslova.
Kada se sadi paradajz u plasteniku?
U neogrevanom plasteniku sadnja se obično obavlja ranije nego na otvorenom, često tokom marta i aprila. U grejanom objektu proizvodnja može početi još ranije.
Kolika treba da bude temperatura zemljišta?
Za dobar početak poželjno je da zemljište bude zagrejano približno na 15°C ili više.
Da li paradajz može da se sadi u aprilu?
Može, naročito u plasteniku. Na otvorenom treba proceniti lokalne vremenske uslove i rizik od kasnog mraza.
Da li je bolje posaditi paradajz ranije ili sačekati?
Ranije nije uvek bolje. Ako su zemlja i noći hladni, nešto kasnija sadnja u povoljnijim uslovima često daje bolji početni razvoj.
Koliko star treba da bude rasad?
Važnije od samog broja dana jeste stanje biljke. Rasad treba da bude zdrav, čvrst, dobro ukorenjen i da nije prerastao posudu u kojoj je proizveden.
Dobar termin sadnje vidi se i na biljci, ne samo u kalendaru
Odgovor na pitanje kada se sadi paradajz najlakše je dobiti kada se zajedno pogledaju rasad, zemljište i vremenska prognoza.
Ako je rasad dobro razvijen, zemlja dovoljno zagrejana i ne očekuju se hladne noći, nema mnogo razloga za odlaganje sadnje.
Ako jedan od tih uslova nedostaje, nekoliko dana čekanja često je bolja odluka.
Dobar početak proizvodnje mnogo znači. Biljka koja se brzo ukoreni i nastavi da raste lakše prolazi kroz kasnije faze vegetacije i bolje koristi vodu i hraniva.
Zato sadnju paradajza ne treba vezivati samo za određeni datum. Pravi termin je onaj u kojem se kvalitetan rasad susretne sa dovoljno toplim zemljištem i stabilnim vremenskim uslovima.
Za izbor semena za narednu proizvodnju pogledajte kompletnu ponudu semena paradajza, gde možete uporediti različite hibride i odabrati opciju koja odgovara vašem načinu proizvodnje.
