Plastenička proizvodnja paradajza u Srbiji i regionu poslednjih decenija beleži konstantan rast. Razlog je jednostavan – plastenici omogućavaju produženje vegetacione sezone, zaštitu biljaka od nepovoljnih vremenskih uslova i kontrolu nad procesima ishrane i navodnjavanja.
Ipak, samo postavljanje plastenika nije dovoljno da bi se dobio visok prinos paradajza u plasteniku. Potrebno je uskladiti više faktora: kvalitet semena, pripremu zemljišta, đubrenje, temperaturu, navodnjavanje, provetravanje i mere zaštite.
Priprema zemljišta – osnova za visok prinos
Analiza zemljišta je prvi korak pre svake sadnje. Ona pokazuje sadržaj azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, kao i pH vrednost tla. Najbolje rezultate paradajz daje na dobro dreniranim, humusnim zemljištima, sa pH 6,5–7,5.
Za povećanje plodnosti preporučuje se unošenje zgorelog stajnjaka (4–8 kg/m²), komposta ili treseta. Organska materija popravlja strukturu zemljišta, obezbeđuje vlagu i stvara povoljan mikrobiološki sastav.
Ako je zemljište previše kiselo, neophodna je kalcifikacija krečnjakom ili dolomitom. Na površini od 1000 m² može biti potrebno od 250 do 1000 kg CaCO₃, zavisno od rezultata analize. Time se neutralizuje kiselost, a paradajz lakše usvaja hranljive materije.
Izbor sorti paradajza za plastenik
Visok prinos paradajza u plasteniku postiže se samo uz odgovarajuće hibride. Najbolje je birati sorte koje su otporne na bolesti, daju ujednačene plodove i podnose intenzivnu proizvodnju.
Preporučene sorte:
Ovi hibridi su selekcionisani za plasteničku proizvodnju i poznati su po odličnom ukusu, čvrstini ploda i stabilnom prinosu.
Sadnja i razmak biljaka
Razmak zavisi od sistema gajenja:
- Jednoredna sadnja: 80×40 cm
- Dvoredna sadnja (trake): 80 cm između redova, 40–50 cm u redu
- Visokointenzivna proizvodnja: 100×35 cm uz navodnjavanje kap po kap
Pravilno razmaknute biljke imaju bolju cirkulaciju vazduha, lakše se održavaju i manje su podložne gljivičnim oboljenjima.
Temperatura i mikroklima u plasteniku
Optimalna temperatura za klijanje paradajza kreće se od 23 do 25 °C. U fazi vegetacije poželjno je da dnevne vrednosti budu između 20 i 25 °C, dok noću ne bi trebalo da padnu ispod 12–15 °C. Najbolji rezultati u oplodnji i cvetanju postižu se kada se temperatura kreće od 18 do 22 °C.
Ako noći postanu hladnije, usporava se cvetanje i zametanje plodova. Sa druge strane, previše toplote (preko 30 °C) izaziva opadanje cvetova.
Relativna vlažnost vazduha treba da ostane u rasponu 60–70 %, dok se zemljište održava na 70–80 % poljskog vodnog kapaciteta. Prekomerna vlaga pogoduje razvoju bolesti poput plamenjače i botritisa.
Redovno provetravanje plastenika sprečava kondenzaciju i obezbeđuje bolju cirkulaciju vazduha. Prozori i vrata najčešće se otvaraju ujutro, pre zalivanja.
Navodnjavanje paradajza
Voda je jedan od najvažnijih faktora za prinos paradajza u plasteniku. Najefikasnije rešenje predstavlja sistem kap po kap, jer omogućava ravnomernu raspodelu i vode i hraniva. Brazdanje se koristi ređe, dok prskalice nisu preporučljive zbog vlaženja lišća i rizika od bolesti.
Raspored zalivanja menja se u zavisnosti od faze razvoja:
- Pre cvetanja biljke traže ređe, ali u manjim količinama (na 7–10 dana).
- Kada počnu da cvetaju i zametaju plodove, voda se dodaje češće i umerenije (na 3–4 dana).
- U periodu formiranja i zrenja plodova, kap po kap sistem radi gotovo svakodnevno ili svaki drugi dan.
Najbolje je zalivati ujutru, jer to pokreće fotosintezu i smanjuje rizik od noćne vlage.
Đubrenje paradajza
Osnovno đubrenje obavlja se prilikom pripreme zemljišta. Tada se dodaje NPK u količini 400–600 kg/ha, sa odnosom hraniva 1:2:3 (azot:fosfor:kalijum). Fosfor pospešuje razvoj korena, dok kalijum obezbeđuje čvrste i kvalitetne plodove.
Tokom vegetacije biljke se prihranjuju u više navrata:
- U početku rasta dominira azot (KAN, urea).
- Pre cvetanja povećava se udeo kalijuma i fosfora.
- Tokom plodonošenja akcenat je na kalijumu (KCl ili K₂SO₄), a dodaju se i mikroelementi poput bora, cinka i magnezijuma.
Najbolje rezultate daje fertirigacija – unošenje hraniva rastvorenih u vodi direktno kroz sistem kap po kap.
Negovanje biljaka
Paradajz u plasteniku redovno se pasynkuje, odnosno uklanjaju se bočni izdanci kako bi biljka usmerila energiju u razvoj plodova. Ova mera se ponavlja svakih 5–7 dana.
Vezivanje biljaka uz kanape ili mrežu obavezno je, jer osigurava pravilan rast, bolju ventilaciju i lakšu berbu. Donji listovi se uklanjaju postepeno, čime se smanjuje rizik od širenja bolesti.
Zaštita paradajza od bolesti i štetočina
Najčešće bolesti u plastenicima su plamenjača, siva trulež i pepelnica. Od štetočina, najveću štetu prave lisne vaši, tripsi i grinje.
Preventiva je ključna: dobro provetravanje, kontrolisano zalivanje, pravilno đubrenje i preventivna primena zaštitnih sredstava značajno smanjuju rizik od zaraza.
Berba i skladištenje
Paradajz se bere u tehnološkoj zrelosti, kada plodovi poprime crvenu boju. Berba je ručna i obavlja se više puta, kako bi se sakupili samo zreli plodovi.
Za duže čuvanje preporučuju se hibridi sa čvrstim plodovima (npr. Bobcat F1), dok sorte poput Viva F1 i Runner F1 pružaju odličan ukus za svežu potrošnju.
Zaključak
Dobiti visok prinos paradajza u plasteniku moguće je samo uz pažljivo planiranje i primenu svih ključnih mera. Kvalitetno seme, priprema tla, kontrola temperature i vlažnosti, navodnjavanje kap po kap, adekvatno đubrenje i redovna nega biljaka zajedno donose maksimalan rezultat.
Pravilna primena ovih metoda može povećati prinos i do 30–40 % u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju.
Pogledajte provereno seme za visok prinos:
